КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКО ОБРАЗОВНИ ПРОЈЕКАТ

TAMO DALEKO 1912-1918

ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА
И ПОВРАТКА ПОБЕДНИЧКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНУ

Радујте се Срби! Пре тачно сто година наши јуначки пукови разбили су бугарске, аустро-мађарске и немачке окупаторе и у силовитом јуришу ослободили своје поробљене породице у Отаџбини. Страшне империје које су снагом челика и инстиктом предатора уништиле српске Краљевине Србију и Црну Гору, рушиле су се заувек једна за другом у осветничком маршу наших ратника. У вихору Великог рата (1914-1918), по много чему најкрвавијег у историји света, наш мали народ је изложен унуштењу и пљачкашким амбицијама светских империја. У инат околностима, величанственим отпором наш народ сведочио је љубав према Слободи и свему што она са собом носи. Неочекиване пубеде над вишеструко јачим непријатељем постају светионик наде у сумраку човечанства, а њихове врлине остају за вечни понос нашем народу.

Да ли је вредело бранити своју сиротињу и борити се? Одговор ћемо добити са избледелих фотографија прадедова у униформама. На фотографијама су живи споменици Слободе, лица несаломивог поноса које личе на наша. Да ли ми личимо на њих? Њихова лица сијају уверењем у праведност своје борбе. У тој немој поруци се види одлучна решеност за одбрану породице и узвишен осећај дуга према Отаџбини. Њихова ордења која смо наследили од је дубоко сведочанство колико су нас, још нерођене, волели. Вероватно смо баш ми, и ова наша прилика да постанемо људи још за живота - једини циљ, или бар остварени смисао њихове борбе и страдања. Да ли је вредело борити се у Великом рату? То је можда дилема и наше деце док нас посматрају, а на коју им морамо дати оговор. Зато радујте се! Запалимо свећу нашим прецима из Великог рата, поменимо и заволимо их поново, као што би смо желели да нас деца наша воле. Да дочекамо радосни и са поносом сени наших јуначких пукова, који ће опет 15. септембра ове године кренути са борбеним покличом у јуначки пробој ка својој Отаџбини, да загрле своје потомке и донесу наду.

Valjevo mars na drinu

НЕПОКОРЕНЕ ЗАСТАВЕ СРПСКИХ ПУКОВА

Valjevo mars na drinu

Од 51. пуковске заставе, колико је поседовала српска војска током балканских и Првог светског рата, ниједна није пала у непријатељске руке, што је преседан у историји ратовања. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату. Од педесет једне заставе са којима се ратовало од 1912. до 1918. године у депоима Војног музеја у Београду чува се 47 војних барјака.Три су нестала у биткама када су их, вероватно у жељи да не падну непријатељу у руке, заставници уништили. Четврта, застава славног Гвозденог пука, односно Другог пешадијског пука „Књаз Михаило” првог позива Моравске дивизије била је погребни покров на сахрани краља Петра Првог Карађорђевића и са њим је сахрањена.

ВЕЛИКИ СВЕТСКИ РАТ

Први светски рат је трајао од 28. јула 1914. до 11. новембра 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена савеза: Савезника (окупљених око Тројне антанте) и Централних сила. Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона је било мобилисано у Европи. У рату је погинуло више од 10 милиона људи, а око 20 милиона их је рањено. Директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања инфраструктуре и привреде. До Другог светског рата, тај рат је називан Велики рат, Светски рат, Рат који ће окончати све ратове, Кајзеров рат, Рат нација.

Рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Уједињено Краљевство, Русија и Француска и њихове придружене територије и протекторати. Бројне друге државе су се придружиле силама Антанте, од којих су најважније биле Италија, која се придружила априла 1915, и Сједињене Америчке Државе, које су у рат ступиле априла 1917. године. Централне силе су пре почетка рата чиниле Немачка, Аустроугарска и Италија, која је због Лондонског уговора од 26. априла 1915. године којим је за Италију предвиђен део Далмације, Истра, Горица, Кварнерска острва и Додоканези, приступила силама Антанте. Османско царство се придружило Централним силама октобра 1914. године, а годину дана касније то је урадила и Бугарска. До завршетка рата, од европских земаља само су Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе остале званично неутралне.

Valjevo mars na drinu
Valjevo mars na drinu

СРБСКЕ КРАЉЕВИНЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ

Аустроугарска монархија је Краљевини Србији објавила рат 28. јула 1914. Формални повод за рат био је атентат у окупираном Сарајеву 28. јуна 1914, у коме је Гаврило Принцип са родољубима из организације ”Млада Босна” убио аустроугарског престолонаследника Франц Фердинанда и његову супругу. Користећи тај повод, Аустро-Угарска је 23. јула 1914. Краљевини Србији послала ултиматум у коме се Србија оптуживала за атентат и у 10 тачака захтевало распуштање „Народне одбране“, хапшење одређених војних и цивилних лица, спречевање анти аустријске пропаганде као и захтев да истрагу о Сарајевском атентату у Србији воде аустоугарски истражни органи. Српска влада је прихватила све услове сем последњег да истрагу у Србији воде аустроугарски истражни органи. Сматрајући незадовољавајућим одговор српске владе Аустро-Угарска империја је 28. јула 1914. објавила рат Краљевини Србији.

Србија је прихватила наметнути рат. Наређена је евакуација Београда, који се тада налазио на самој граници и био у домету непријатељске артиљерије. Проглашена је општа мобилизација, а седиште владе и других државних институција пренето је у Ниш. Врховни командант српске војске био је регент Александар Карађорђевић, а начелник генералштаба, војвода Радомир Путник. Српска војска је на почетку рата била распоређена у три армије, трупе одбране Београда и Ужичку војску. Мобилисано је око 450.000 војника и 500 топова.

Црногорска народна скупштина је 1. августа 1914. одлучила да се Аустро- Угарској објави рат. Он је званично објављен 6. августа, а Немачкој 11. августа. Крајем августа 1914. постигнут је политички договор Србије и Црне Горе да се формира штаб врховне команде црногорске војске, на челу са генералом из Србије Божидаром Јанковићем. Усвојен је план заједничких дејстава српске и црногорске војске, који је сачинио војвода Радомир Путник. Током јесени 1914, садејством ових двеју војски постигнути су значајни војни успеси. Црна Гора, која је стала уз Србију, мобилисала је 35.000 људи и 65 топова.

Valjevo mars na drinu
Valjevo mars na drinu
Valjevo mars na drinu

КОРИСНИ ЛИНКОВИ